Evo mene, sve moje ufanje

Ivan Šuljić Iveša

Evo mene, sve moje ufanje,
Moja nado, moje radovanje,
Koja mene veseliš po danu
I još u mom nemirnomu sanu.
Ti me pismon veseliš po danu,
Ti mi pivaš i u momu sanu.
Al su moji odveć kratki snovi,
Duge noći, časoviti dnevi.
Kako ruža za roson uzdiše
Kad je sunce sa latica briše,
Takovi su i uzdasi moji,
Još i veći, jer ih suza poji.
Daj mi, draga, pomirisat kosu,
Daj da pijem s tvojih usna rosu,
Daj da ljubim tvoje milo lice,
Moja drugo, moja miljenice!
Što je lasti rano premaljeće,
To si moje mirišljavo cveće,
Neberena ružo, nenošena,
Srićo moja, budi moja žena!