Prva pisma od ljubavi

Šime Škunca Migalov

Volio bih s tobom govoriti,
tvoj razgovor u srcu imiti,
s kim bi meni ljubeznivo, mila,
razgovorom tvojim ugodila.
Volil bih se s tobom razgovarat,
nego s drugom na postilji spavat.
Volio bih s tobom i umriti,
nego s drugom na svitu živiti.
Nemoj, nemoj, moja golubice,
srdito me gledati u lice!
Sjećaj me se, mojega imena!
Ne virujem da je od kamena
milo srce stvoreno u tebi,
da se meni smilovalo ne bi.
Ostaj s Bogom, moja golubice,
i pozdravi tvoje drugarice,
na tvoje će biti uspomene,
pozdravi ih svih namisto mene.
Moli Boga, moj cvite rumeni,
da Bog dade zdravlje s tobom meni.
U molitvi, kad budeš moliti,
nemoj mene, dušo, zapuštiti.
Ote tvoje slatke molitvice
ti namini za naše dušice.
Jer molitva tvoja izmoljena
bit će, dušo, prid Bogom primljena.

Druga pisma od mladosti
Veseli se, goro okićena,
veseli se, šumo osićena,
veseli se, maslino zelena,
veseli se, ptico primalena!
Radosna je i zemlja i more,
radosne su plemenite gore,
radosno je sve stvorenje sada,
al je srce moje puno jada.
Zašto si me, majko, porodila,
za koga si ti mene gojila,
kada sokol koga sam imala,
kraj mog srca koga sam držala,
sad će brzo meni poletiti,
tužnu, jadnu mene ostaviti.
Oj mladiću, gizdavi sokole,
kud mi letiš niz to sinje more?
Prija nego misliš tamo poći
jedan časak gledaj k meni doći
da ti ruke oko vrata sklopim,
da ti lice suzami natopim,
da ti vidim srce sokolovo,
da raskrilim krilo labudovo,
da ugledam moju prvu sriću,
dođi k meni, sivi sokoliću!

Druga pisma od ljubavi
Srce puca, hoće skočit vanka,
u to doba dojde joj i majka.
Njezina me majka blagoslivlja
i ljubavi srca utvrđiva:
„Vidiš, ćeri, ljubavi od momka,
kako suze proliva od oka.
Ljubavi mu ne moreš uteći,
sad prid majkom tvojom pravo reci:
Čekati ga četiri godine,
oćeš li mu biti od istine?“
Kad je vila majku razumila,
još je više suza oborila:
„Zaklinjem se na tvojemu mliku,
ne ću ljubav ostavit vojniku.
Ne ću moga ostavit sokola,
s kim se sada razdiliti moram.
On će plovit po sinjemu moru,
ja ću njega čekati na dvoru.
Četri lita što će tamo stati,
ja ću njega virno pričekati,
kao zvezda žarenomu Suncu
i po noći sjajnomu misecu,
tako i ja mojemu sokolu,
koj“ će plovit po sinjemu moru“.

Treća pisma od ljubavi
Lipe ti su rumene ružice,
još su lipše bile golubice.
Lipa ti je mladost razpivana,
još je lipša vila izabrana.
Sama lipost i obraz rumeni,
crni oči i pogled veseli,
sve je lipo i meni se mili,
to je dika mojoj biloj vili.
Ja je imam u svomu životu.
Pismom slavim njezinu lipotu,
kripost moje rumene ružice
i od vika moje golubice.
Tvoje kose kao zrak Danice
kad ih češljaš i pleteš u vince,
kosa, kita koja tebe resi,
čini mi se da najbolja jesi.
Tvoje čelo vedra su nebesa,
kruna slave ugodnih uresa.
Uši tvoje, u njim suho zlato,
srce si mi umorila zato.
Za rukom ti procvanulo cveće,
moje srce imat mira neće
doklen tvoju ružu ne poberen
i u suzam obraz ne operen.
Tvoje oči kao žarko sunce,
kad me gledaš, trese mi se srce.
Tvoj od oči pogled primiljeni
zadosti je i srcu i meni.
Da bi mene milo pogledala,
srcu mome radost bi zadala.
Bistro oči te tvoje vesele,
s kojima si zamamila mene.
Iznad oči crne obrvice,
to je dika moje golubice
i lipota od njezina lica,
cvate meni na grani ružica.
Draga dušo, lice tvoje bilo
baš svu moju pamet je zanilo.
Tvoje lice dvi kite rumene,
kad ga gledam, moje srce vene.
Usta tvoja slatka i rumena,
kud izhodi tvoja rič vesela,
još i slatki razgovori tvoji,
to su, vilo, teški jadi moji.
Ja se neću nigda umiriti
dokle moja ti ne budeš biti.
Plakati ću sve do smrti moje,
dok ne čujem slatke riči tvoje.

Najbolje je uživanje moje
slušat lipe razgovore tvoje.
Kad ne čujen razgovora tvoga,
niman mira od života moga.
Tvoji zubi dva niza bisera,
radost moju kažem ti s večera,
kao misec vrh gore zelene,
krasno cviće kraj vode studene.
Usne tvoje crvene i mile
usne tvoje predobile vile.
Kad se, vilo. nasmješiš na mene,
rekao bih jabuke rumene
da ti rastu posred lica tvoga,
niže oka tvoga veseloga,
bili mramor ugodnost je lipa
od tvojega gizdavoga kipa.
Bilo grlo,bila tvoga vrata
draže mi je od suhoga zlata.
Prsti tvoje ugodnost je moja,
na njim ima rajskoga pokoja.
Prsi krila na srdašcu tvome,
gdi je radost i veselje moje,
noga tvoja vesela i hitra
proti ognju vilenoga vitra.
Porad tebe i tvoje lipote,
rad ljubavi, iskrene dobrote,
vilo moja, moj cvite rumeni,
svaku radost donila si meni.

Zato ću te uvike faliti
dokle budem na svitu živiti,
ma ću onda spokoja imati
kada budem tebe uživati.